Umesto da spremam etiku...
Poslednji post za novu godinu,pre 9 meseci...Mozda je malo vremena,mozda puno.Ja bih rekla dovoljno.Da se svasta promeni.
Ne desava se bas da se u roku od 9 meseci pronadje ljubav,pronadje i izgubi posao,izgubi prijateljica,juri uslov za zavrsnu godinu fakulteta.Jedino sto se i desava i desavalo se jeste da se ljudi mesaju u tudje zivote.Sve sami dusebriznici.I da naravno,ne umeju da kazu hvala.A kome je potrebno to hvala od tih tako sitnih ljudi?I pricas to,kao verujes u to sto pricas.Onda stanes pred prazan papir,pocnes da pises i shvatis...da potrebno je!Da,jeste jer vise ne dozvoljavas da budes lutka svima.Ono kao dobraaaaa si ti.A ponajmanje ne dozvoljavas da se podrazumeva da uvek budes dobraaaa!
Moram da priznam da sam inspiraciju,mozda bolje da ne kazem inspiraciju vec potrebu da pisem,dobila od Dunje Ilic.Hm.Cula sam za nju pre nego sto je postala "poznata".Ne mogu da ne stavim navodnike jer mislim da ne zna da peva,al ako stvarno ona pise kolumne koje su potpisane njenim imenom,mogu reci da sam prilicno pozitivno iznenadjena.Kao sto rekoh,cula sam za nju,kao o devojci iz kraja.Mimo shou biznisa.Nista pozitivno.Pomislila sam da ona to ne pise.Zasto sam to pomislila?Zbog onoga sto ljudi pricaju o njoj?Pa i o meni svasta pricaju.Kako moja,sad vec bivsa drugarica kaze,sta sam se sve ja od tebe naslusala.Svidjaju mi se kolumne Dunje Ilic.Kao ja da sam to pisala.O ljudima koje briga za druge ljude,o pakosti,o predrasudama.Ti ljudi stvarno postoje!!!Svuda su oko nas,iako mislis da ti nisu bliski,blizu su toliko da mogu da te upropaste.A zasto da te upropaste?Zato sto si ucinio nesto ok,a nisi dobio hvala.
Kao nije bitno vise.Neki ljudi su izbrisani.Izbrisani sa fejsbuka,iz zivota.I ono kao,znas da dobro postupas,znas ko su pravi,ko ti treba a ko ne.A opet,nikako da izostavim ovo "kao"...
Svasta mi pada ovih dana na pamet,samo da ne ucim :)Valjda mi tih dana mozak vise radi,dal zbog memoaktiva,dal zbog zelje da radim bilo sta sto nije ucenje,jebem li ga,nije ni bitno.Razmisljam.Tu negde,ubaci se i razmisljanje dal je eutanazija moralna(moram,ipak imam ispit prekosutra),i opet mi nekako ne zvuci to pitanje toliko slozeno(a jeste) koliko mi je slozeno,neshvatljivo pitanje odnosa coveka prema coveku."Covek je coveku vuk"-mozda i jedino sto sam zapamtila iz teorije konflikata.A mozda i nesto sto je tacno.Makar ovih dana:)
Cudno kako jedna osoba moze da bude jako dobra,moralna(etika utice na moj recnik),a sa druge strane nerazumna,naporna,iritantna.A odnos ovog coveka(mene) prema takvom coveku,nazalost izgleda mora da bude vuciji:)
Kazu kakve su ti misli takav ti je i zivot,ja kazem kakve su mi misli takav mi je blog:)zbrkan,konfuzan.Al ko da neko i cita ovo.Ja moram da pisem.Ne da neko cita,vec da ostavim misli na papir.Moram da ih na kratko ostavim ovde,ne sumnjam da ce me cekati kad zavrsim sa ispitom.
Ne znam ja nista,ni o zivotu ni ljudskim odnosima.Ni u teoriji(ipak se ispit sa mucenjem sprema,a ja smatram da nauka o moralu ne treba da postoji.To se ne uci.)ni u praksi(ipak je najbolja drugarica ljuta na mene).Jedino znam da verujem u sebe.Za to je zasluzna moja ljubav.Zao mi je sto to nisam oduvek znala.Tako da sad idem da nastavim da verujem da mogu da stignem da spremim etiku...
P.S.Novogodisnji post je poprilicno ozbiljno shvacen od strane Onoga ko mi uslisuje zelje.Hvala na tome.Za to ZNAM,cak i kad sam konfuzna,napeta i kad spremem ispit,da je pravo.
Ne desava se bas da se u roku od 9 meseci pronadje ljubav,pronadje i izgubi posao,izgubi prijateljica,juri uslov za zavrsnu godinu fakulteta.Jedino sto se i desava i desavalo se jeste da se ljudi mesaju u tudje zivote.Sve sami dusebriznici.I da naravno,ne umeju da kazu hvala.A kome je potrebno to hvala od tih tako sitnih ljudi?I pricas to,kao verujes u to sto pricas.Onda stanes pred prazan papir,pocnes da pises i shvatis...da potrebno je!Da,jeste jer vise ne dozvoljavas da budes lutka svima.Ono kao dobraaaaa si ti.A ponajmanje ne dozvoljavas da se podrazumeva da uvek budes dobraaaa!
Moram da priznam da sam inspiraciju,mozda bolje da ne kazem inspiraciju vec potrebu da pisem,dobila od Dunje Ilic.Hm.Cula sam za nju pre nego sto je postala "poznata".Ne mogu da ne stavim navodnike jer mislim da ne zna da peva,al ako stvarno ona pise kolumne koje su potpisane njenim imenom,mogu reci da sam prilicno pozitivno iznenadjena.Kao sto rekoh,cula sam za nju,kao o devojci iz kraja.Mimo shou biznisa.Nista pozitivno.Pomislila sam da ona to ne pise.Zasto sam to pomislila?Zbog onoga sto ljudi pricaju o njoj?Pa i o meni svasta pricaju.Kako moja,sad vec bivsa drugarica kaze,sta sam se sve ja od tebe naslusala.Svidjaju mi se kolumne Dunje Ilic.Kao ja da sam to pisala.O ljudima koje briga za druge ljude,o pakosti,o predrasudama.Ti ljudi stvarno postoje!!!Svuda su oko nas,iako mislis da ti nisu bliski,blizu su toliko da mogu da te upropaste.A zasto da te upropaste?Zato sto si ucinio nesto ok,a nisi dobio hvala.
Kao nije bitno vise.Neki ljudi su izbrisani.Izbrisani sa fejsbuka,iz zivota.I ono kao,znas da dobro postupas,znas ko su pravi,ko ti treba a ko ne.A opet,nikako da izostavim ovo "kao"...
Svasta mi pada ovih dana na pamet,samo da ne ucim :)Valjda mi tih dana mozak vise radi,dal zbog memoaktiva,dal zbog zelje da radim bilo sta sto nije ucenje,jebem li ga,nije ni bitno.Razmisljam.Tu negde,ubaci se i razmisljanje dal je eutanazija moralna(moram,ipak imam ispit prekosutra),i opet mi nekako ne zvuci to pitanje toliko slozeno(a jeste) koliko mi je slozeno,neshvatljivo pitanje odnosa coveka prema coveku."Covek je coveku vuk"-mozda i jedino sto sam zapamtila iz teorije konflikata.A mozda i nesto sto je tacno.Makar ovih dana:)
Cudno kako jedna osoba moze da bude jako dobra,moralna(etika utice na moj recnik),a sa druge strane nerazumna,naporna,iritantna.A odnos ovog coveka(mene) prema takvom coveku,nazalost izgleda mora da bude vuciji:)
Kazu kakve su ti misli takav ti je i zivot,ja kazem kakve su mi misli takav mi je blog:)zbrkan,konfuzan.Al ko da neko i cita ovo.Ja moram da pisem.Ne da neko cita,vec da ostavim misli na papir.Moram da ih na kratko ostavim ovde,ne sumnjam da ce me cekati kad zavrsim sa ispitom.
Ne znam ja nista,ni o zivotu ni ljudskim odnosima.Ni u teoriji(ipak se ispit sa mucenjem sprema,a ja smatram da nauka o moralu ne treba da postoji.To se ne uci.)ni u praksi(ipak je najbolja drugarica ljuta na mene).Jedino znam da verujem u sebe.Za to je zasluzna moja ljubav.Zao mi je sto to nisam oduvek znala.Tako da sad idem da nastavim da verujem da mogu da stignem da spremim etiku...
P.S.Novogodisnji post je poprilicno ozbiljno shvacen od strane Onoga ko mi uslisuje zelje.Hvala na tome.Za to ZNAM,cak i kad sam konfuzna,napeta i kad spremem ispit,da je pravo.
објавио Smaracica у
13:28
1 Коментари
